Prof. dr. Muamer Halilbašić predstavio je studiju o poskupljenju komunalnih usluga u Kantonu Sarajevo, koja govori o životnom standardu građana, rastu BDP-a te aktuelnostima s tržišta i berzi.
Navodi kako se radi o jednom nizu istraživanja, urađenom u komunikaciji sa različitim javnim komunalnim preduzećima, Radu, Pokopu i ViK-u.
-U toj komunikaciji željeli smo da vidimo, koji su to stvarni troškovi, pružanja, usluga, koje mi kao građani plaćamo. I da li postoji i kolika je ta razlika u odnosu na ovu cijenu koju mi trenutno plaćamo.
Dodaje da su nalazi očekivani, ako imamo u vidu činjenicu da su dva cjenovnika, kada govorimo o uslugama koje pruža javno komunalno preduzeće Rad i preduzeće Pokop iz 1995. ili 1996.godine, a jedan cjenovnik u slučaju ViKa je iz 2013. godine.
-Pravio sam ova poređenja. 1995. ili 1996. pola konvertibilne marke je bila cijena karte u tramvaju. Danas je to 1,8 maraka, u slučaju komercijale je 2,30 itd. Znači, značajno su povećani svi troškovi, značajno su povećani plaće i primanja. A na drugoj strani nije se uradilo ono što se trebalo, a to je da se usklađuju cijene koje mi plaćamo kao građani s tim, nego se te rupe na neki način, da je tako označimo, u finansijama ovih preduzeća krpile dotacijama iz budžeta.
A mi smo svjesni o ovaj situaciji koju imamo sa budžetom Kantora Sarajevo. To su ove izmjene koeficijenta sa 2 na 1,5, onda 1,4, 1,3. Znači, imamo značajno umanjenje ključne stavke na strani prihoda. To su prihodi od indirektnih poreza, jednostavno više nemate prostora. Jer, ako ja nisam naplatio od vas kao krajnjeg korisnika, dovoljan iznos novaca, onda se obraćam budžetu. Ako nemam dovoljno novaca iz budžeta, onda pokušavam prebaciti to na eventualno neke druge korisnike. Ono što smo primijetili u nekim situacijama se to dijelom prebacivalo na usluge, koje su pružane privatnom sektoru, znači privrednim društvima. Ili, ako ni na taj način, znači niste osigurali dovoljan izvor sredstava, onda vi umanjujete uslugu po kvantitetu. Ne odvozite smeće onom dinamikom kojom ste obećali. Pružate niži kvalitet usluge. I to je ono što nam zaista ne bi trebao biti cilj, ili u konačnici ne zanavljate opremu. Znači, ide to na račun amortizacije ili gubitke koje prave obračunavaju na teret imovine itd. Sve su to različite računovodstveni trikovi, koji se koristili da bi se stvari gurale pod tepih Očigledno je jednostavno da više nema prostora za takvu vrstu ponašanja i da će se morati raditi korekcije i to čim prije, zaključuje Halilbašić.
